U srcu Svrljiga, gde su ljudi navikli na ovce, sir i belmuž, desilo se jedno pravo malo čudo prirode – u dvorištu Marka Miladinovića, poznatijeg kao Marko Bubamara, na stablu banane pojavio se prvi plod. Posle više od četiri godine strpljivog uzgoja, bananino zeleno lišće nagradilo je domaćina nečim što se u ovom kraju retko viđa.
– Banana traži puno vode, a ove godine je bila velika suša. Ipak, imamo te podzemne i površinske vode koje pomažu biljkama da prežive, i to je ono što banani posebno prija. Zato je i opstala i donela plod, objašnjava Marko, pokazujući svoje tropsko čedo kao da je deo porodice.
On je bananu već rasadio i na drugim mestima u dvorištu, i kako kaže – svuda se primila. Kada dođe zima, oko stabla pažljivo slaže seno, oblaže folijom i štiti ga do proleća, kao da čuva dete od hladnoće.
Šire od jednog dvorišta
Interesantno je da banana nije rodila samo kod Marka – već i u još nekoliko domaćinstava u Svrljigu, a i u obližnjem selu Palilula, gde je čak procvetala mesec dana ranije. Kao da priroda šapuće da se klima menja i da ovde, na padinama Svrljiških planina, može da uspe i ono što se donedavno činilo nemogućim.
Nova slika Svrljiga
Uz poznate ukuse belmuža, sir i tradiciju stočarstva, Svrljig bi uskoro mogao postati prepoznatljiv i po – banani. I možda baš ta slika jedne egzotične biljke među svrljiškim voćnjacima govori najviše o ljudskoj upornosti i želji da se u svom dvorištu gaji i čuva nešto posebno.
